Gra­đa­ni­ma Cr­ne Go­re mo­ra se vra­ti­ti te­melj­no pra­vo da od­lu­ču­ju na re­fe­ren­du­mu o svim bit­nim pi­ta­nji­ma, ka­zao je u in­ter­vjuu za „Dan” pro­fe­sor Dra­gan Haj­du­ko­vić. Bje­ža­nje vla­sti od re­fe­ren­du­ma je, ka­ko is­ti­če, sra­mo­ta i zlo­čin pre­ma de­mo­kra­ti­ji. Zbog to­ga na­po­mi­nje da po­dr­ža­va i ini­ci­ja­ti­vu ko­jom So­ci­ja­li­stič­ka na­rod­na par­ti­ja tra­ži da se gra­đa­ni na re­fe­ren­du­mu iz­ja­sne o even­tu­al­nom ula­sku Cr­ne Go­re u NA­TO.
●Po­kre­nu­li ste ini­ci­ja­ti­vu za uvo­đe­nje oba­ve­ze re­fe­ren­du­ma na dr­žav­nom i lo­kal­nom ni­vou. Šta vas je mo­ti­vi­sa­lo na ta­kav po­tez?
– Re­fe­ren­dum je ne­po­sre­dan ob­lik vr­še­nja vla­sti gra­đa­na ko­ji im, kad god oci­je­ne da je po­treb­no, omo­gu­ća­va di­rekt­no do­no­še­nje od­lu­ka, uklju­ču­ju­ći i pro­mje­nu već do­ni­je­tih od­lu­ka vla­sti. Su­šti­na mo­ga pred­lo­ga, ko­ji će na­pi­san prav­nim je­zi­kom ove ne­dje­lje bi­ti do­sta­vljen po­sla­ni­ci­ma, je oba­ve­za ras­pi­si­va­nja i odr­ža­va­nja dr­žav­nog re­fe­ren­du­ma na za­htjev naj­ma­nje 25.000 gra­đa­na sa pra­vom gla­sa, a na op­štin­skom ni­vou na za­htjev pet od­sto bi­ra­ča. Ni­je­sam ni­šta iz­mi­slio, na pri­mjer ova­kav tip re­fe­ren­du­ma se već odav­no spro­vo­di u Švaj­car­skoj. Po­red mo­ći gra­đa­na da za­šti­te pri­rod­na, eko­nom­ska i dru­ga bo­gat­stva dr­ža­ve, re­fe­ren­dum švaj­car­skog ti­pa je i moć­no oruž­je pro­tiv sa­mo­vo­lje, pri­vred­nog kri­mi­na­la i ko­rup­ci­je, jer po­či­ni­o­ci uvi­jek mo­ra­ju uze­ti u ob­zir ne­pred­vi­dlji­vu ini­ci­ja­ti­vu i vo­lju gra­đa­na. Da­na­šnja Cr­na Go­ra bi bi­la ne­u­po­re­di­vo bo­lja dr­ža­va da su gra­đa­ni ima­li moć da od­lu­če na pri­mjer o pro­da­ji Te­le­ko­ma – sva­ki put ka­da te­le­fo­ni­ra­mo ša­lje­mo pa­re iz Cr­ne Go­re u ino­stran­stvo – ili ra­za­ra­nju po­je­di­nih dje­lo­va oba­le. Ve­li­ki je ne­do­sta­tak sa­da­šnjeg Usta­va što je, naj­bla­že re­če­no, za­ne­ma­rio fun­da­men­tal­no pra­vo gra­đa­na da di­rekt­no vr­še vlast. To pra­vo mo­ra bi­ti vra­će­no gra­đa­ni­ma, sve dru­go bi bi­lo svo­je­vr­sno na­si­lje nad na­ma. Ni­ko ko je de­mo­kra­ta i hu­ma­ni­sta, ni­ko ko je ljud­sko bi­će, ni­ko ko­me lič­ni in­te­re­si ni­je­su ubi­li ljud­skost i pa­tri­o­ti­zam ne mo­že gra­đa­ni­ma ote­ti ovo fun­da­men­tal­no pra­vo.
●Oče­ku­je­te li da će Vaš pred­log do­bi­ti do­volj­nu po­dr­šku i da će u par­la­men­tu bi­ti obez­bi­je­đe­na ve­ći­na za pro­mje­nu Usta­va u tom di­je­lu?
– Bi­lo bi lo­gič­no oče­ki­va­ti po­dr­šku svih po­sla­ni­ka. Na­ža­lost, po­red ra­za­ra­nja pri­vre­de i te­ri­to­ri­je, po­red eko­nom­ske oku­pa­ci­je od do­ma­ćih i bje­lo­svjet­skih taj­ku­na, Cr­na Go­ra je do­ži­vje­la i mo­ral­ni i ljud­ski su­no­vrat. Sa­da­šnjom po­li­tič­kom sce­nom Cr­ne Go­re vla­da­ju dvo­stru­ke lič­no­sti, lju­di ko­ji su do­bri u pri­vat­nom ži­vo­tu a ne­što sa­svim dru­go kao par­tij­ski voj­ni­ci. Bi­će za­ni­mlji­vo vi­dje­ti re­ak­ci­ju po­sla­ni­ka u Skup­šti­ni Cr­ne Go­re. Ho­će li u dvo­stru­kim lič­no­sti­ma na­ših po­sla­ni­ka nad­vla­da­ti lju­di ili par­tij­ski voj­ni­ci. Ako bu­du nad­vla­da­li lju­di, mo­ja ini­ci­ja­ti­va će bi­ti usvo­je­na sa re­zul­ta­tom osam­de­set je­dan pre­ma nu­la. Po­što­va­ni gra­đa­ni Cr­ne Go­re, ako ne­ka par­ti­ja ne pri­hva­ta da je vo­lja gra­đa­na iz­nad vo­lje vla­sti, za tu par­ti­ju ne tre­ba gla­sa­ti na sle­de­ćim iz­bo­ri­ma.
●Ka­ko ko­men­ta­ri­še­te to što vlast upor­no bje­ži od ras­pi­si­va­nja re­fe­ren­du­ma za ula­zak Cr­ne Go­re u NA­TO, su­prot­no ve­ćin­skoj vo­lji gra­đa­na?
– Kao in­te­lek­tu­a­lac i hu­ma­ni­sta, kao čo­vjek ko­ji je imao sre­ću da na re­fe­ren­du­mu pri­je de­set go­di­na ostva­ri san da se cr­no­gor­ska za­sta­va za­vi­jo­ri is­pred zgra­de Uje­di­nje­nih na­ci­ja, je­sam i mo­ram bi­ti za po­što­va­nje pra­va na sva­ki re­fe­ren­dum ko­ji ni­je u su­prot­no­sti sa va­že­ćim Usta­vom. Pre­ma to­me, po­dr­ža­vam pra­vo na re­fe­ren­dum, uklju­ču­ju­ći i ini­ci­ja­ti­vu SNP-a ko­jom tra­že da gra­đa­ni od­lu­če o ula­sku Cr­ne Go­re u NA­TO. Us­kra­ći­va­nje pra­va na re­fe­ren­dum ko­men­ta­ri­šem kao na­si­lje nad de­mo­kra­ti­jom i sra­mo­tu. Da na­gla­sim da mo­ja ini­ci­ja­ti­va ni­je mo­ti­vi­sa­na NA­TO pak­tom ne­go tra­že­njem fun­da­men­tal­nog pra­va gra­đa­na na di­rekt­no vr­še­nje vla­sti.
●Ka­ko ocje­nju­je­te sta­nje na po­li­tič­koj sce­ni Cr­ne Go­re, po­seb­no ima­ju­ći u vi­du da vi­še od dvi­je i po de­ce­ni­je vlast ni­je smi­je­nje­na i da DPS i da­lje ne­kon­tro­li­sa­no vla­da?
– Cr­na Go­ra je na pra­gu ne­sta­ja­nja, mo­žda ne for­mal­nog ali su­štin­skog. Naj­kra­će, Cr­na Go­ra je po­sta­la dr­ža­va bez­ob­zir­nog li­be­ral­nog ka­pi­ta­li­zma, du­bo­kih unu­tra­šnjih po­dje­la, ve­li­kih ne­jed­na­ko­sti, pri­vi­le­gi­ja i bo­gat­sta­va ste­če­nih na šte­tu dr­ža­ve. Ras­pro­da­jom pri­vre­de i te­ri­to­ri­je, var­var­skom grad­njom i mno­gim dru­gim po­gre­šnim po­te­zi­ma Cr­na Go­ra je obez­vri­je­đe­na i kao što re­koh eko­nom­ski oku­pi­ra­na od do­ma­ćih i bje­lo­svjet­skih taj­ku­na. Sa­svim je si­gur­no da će ova vlast u na­red­ne če­ti­ri go­di­ne pot­pu­no za­vr­ši­ti ne­po­vrat­no ra­za­ra­nje pre­o­sta­le lje­po­te i bo­gat­stva Cr­ne Go­re. Uni­šta­va­njem svih re­sur­sa bi za­u­vi­jek bi­la iz­gu­blje­na šan­sa da Cr­na Go­ra po­sta­ne mu­dro i hu­ma­no or­ga­ni­zo­va­no i eko­nom­ski ja­ko dru­štvo. Naj­kra­će, ako opo­zi­ci­ja ne­kim ču­dom do­bi­je iz­bo­re 2016. go­di­ne, na­sli­je­di­će bo­le­sni­ka, a ako do­bi­je iz­bo­re 2020. go­di­ne na­sli­je­di­će mr­tva­ca. Da zlo bu­de ve­će Cr­na Go­ra ima ne­kva­li­tet­nu i usit­nje­nu opo­zi­ci­ju.
V.RA­DE­NO­VIĆ


Opo­zi­ci­ja da se uje­di­ni u jed­nu par­ti­ju

●Ne­po­vje­re­nje u iz­bor­ni pro­ces je­dan je od naj­ve­ćih pro­ble­ma sa ko­jim se Cr­na Go­ra su­o­ča­va. For­mi­ra­na je Vla­da iz­bor­nog po­vje­re­nja kao po­ku­šaj opo­zi­ci­je da kon­tro­lom spri­je­či iz­bor­ne zlo­u­po­tre­be DPS-a. Vje­ru­je­te li u uspjeh ta­kvog kon­cep­ta i u mo­guć­nost odr­ža­va­nja fer i de­mo­krat­skih iz­bo­ra?
– Opo­zi­ci­ja stal­no ku­ka za ukra­de­nim gla­so­vi­ma, če­ga si­gur­no ima, ali sam ubi­je­đen da mno­go vi­se gla­so­va gu­be svo­jom ne­spo­sob­no­šću, ne­je­din­stvom i ne­do­stat­kom vi­zi­je raz­vo­ja Cr­ne Go­re. Bo­jim se da je re­zul­tat ok­to­bar­skih iz­bo­ra već po­znat, ali ne zbog kra­đa ne­go zbog to­ga što je opo­zi­ci­ja pot­pu­no ne­do­ra­sla si­tu­a­ci­ji. U ovom pre­lom­nom tre­nut­ku tra­gič­na je pot­pu­na ne­spo­sob­nost i usit­nje­nost opo­zi­ci­je. Vlast mo­že bi­ti pro­mi­je­nje­na je­di­no zna­čaj­nim ste­pe­nom je­din­stva opo­zi­ci­je. Ne­ma po­bje­de bez jed­ne ve­li­ke opo­zi­ci­o­ne par­ti­je. Zbog to­ga sam po­zi­vao i po­zi­vam da se, na pri­mjer, Ran­ko Kri­vo­ka­pić, Mi­o­drag Le­kić, Sr­đan Mi­lić i Žar­ko Rak­če­vić uje­di­ne u jed­nu par­ti­ju. Da­kle, ne u ko­a­li­ci­ju od da­nas do sju­tra, ne­go u jed­nu par­ti­ju. Na­ža­lost, ne ide se u tom prav­cu, svi osta­ju u svo­me dvo­ri­štu kao da su im, ne daj bo­že, sit­ni lič­ni i par­tij­ski in­te­re­si va­žni­ji od Cr­ne Go­re. Iz­bo­ri se mo­gu do­bi­ti, ali je­di­no uz mu­dre i hra­bre po­te­ze. Uko­li­ko opo­zi­ci­ja iz­gu­bi iz­bo­re zbog lič­nih i pa­r­tij­skih in­te­re­sa, zbog ne­spo­sob­no­sti li­de­ra da dje­lu­ju kao je­dan, osta­će u isto­ri­ji kao spa­si­o­ci sa­da­šnje vla­sti i traj­ni kriv­ci što ni­je is­ko­ri­šće­na po­sled­nja šan­sa za za­u­sta­vlja­nje cr­no­gor­ske tra­ge­di­je. Oni ko­ji even­tu­al­no lo­šim ra­dom Mi­lu Đu­ka­no­vi­ću po­klo­ne iz­bo­re, jer on ih ne mo­že do­bi­ti ako mu ih opo­zi­ci­ja ne po­klo­ni, osta­će u isto­ri­ji kao ni­šta ma­nji kriv­ci od nje­ga, kao sa­u­če­sni­ci u ubi­stvu Cr­ne Go­re. Za­vr­ši­ću sa naj­va­žni­jom isti­nom ko­ju tre­ba da zna sva­ki gra­đa­nin Cr­ne Go­re, sa ova­kvom te­ri­to­ri­jom i ma­lim bro­jem sta­nov­ni­ka Cr­na Go­ra mo­že bi­ti naj­bo­lja evrop­ska dr­ža­va. Sve osim naj­bo­lja evrop­ska dr­ža­va je ne­u­spjeh i ne­spo­sob­nost. Tra­gič­no je ko­li­ko je ono što mo­že­mo bi­ti raz­li­či­to od ono­ga što je­smo. Ok­to­bar­ski iz­bo­ri su po­sled­nja šan­sa za pre­o­kret. Po­sled­njom sna­gom vje­ru­jem da još mo­že­mo po­sta­ti iz­u­zet­no kva­li­tet­na dr­ža­va ko­ju vo­li i ko­jom se po­no­si ve­li­ka ve­ći­na nje­nih gra­đa­na i ko­joj se, kao pla­ne­tar­nom pri­mje­ru mu­dro i hu­ma­no or­ga­ni­zo­va­nog i eko­nom­ski ja­kog dru­štva di­ve Evro­pa i svi­jet.